Displaying items by tag: zapadnobački okrug

Оџаци се налазе десет километара од једне од највећих европских река - Дунава, на надморској висини која се креће од 80 до 88 метара. Такође, Оџаци су окружени системом канала Дунав - Тиса - Дунав, и то каналима Пригревица - Српски Милетић, Каравуково - Бачки Петровац и Српски Милетић - Руски Крстур, укупне дужине 42 км, који су, опет, створили услове да се направе заливни системи на преко 2.000 хектара земље. Оџаци се налазе и у близини граничног прелаза са Хрватском код Богојева. На територији општине Оџаци налази се и око 600 ха уређених ловишта којима газдује ЈП "Војводинашуме", а оџачко Ловачко удружење "Мостонга" има секције у свих девет насеља ове општине.

Оџачка општина такође обилује култуно историјским знаменитостима од којих је велики број и под заштитом државе. Многе православне и римокатоличке цркве у насељима оџачке општине спадају у ову категорију. Поред цркава у културно-историјко наслеђе убрајају се још и "Плебаније" у насељу Дероње, воденица "Дунавка" у Богојеву, праисторијско насеље у Бачком Брестовцу, "кастхељско" гробље које датира још из ВИИИ века, и многи други.

Кула се налази на средини Бачке, на плодној војвођанској равници, на раскрсници између Новог Сада, Сомбора и Суботице, дакле, на чворној позицији саобраћајних веза Бачке. Поред тога, на додиру је два рељефна елемента: Телечке лесне заравни на северу, надморске висине 105 м и лесне терасе на југу надморске висине 83 м. У таквим рељефним односима посебну важност имају саобраћајни правци - жељезнички, друмски и речни.

Географски положај и природна богатства дају граду Кула добре изгледе за напредак.

Данас је Кула средиште општине у чијем саставу су још: Црвенка, Сивац, Крушчић, Руски Крстур, Липар, Нова Црвенка и Нова Кула. Сва насеља су повезана са седиштем општине асфалтним путевима.

Општина Кула простире се на површини од 483 км2 и у њој живи око 50.000 становника.

Општина је мултинационална заједница Срба, Мађара, Русина, Црногораца, Украјинаца, Хрвата и других народа.

Подручје општине пресецају два пловна канала: Велики бачки канал и Канал Дунав - Тиса - Дунав, који имају посебан значај за наводњавање и развој пољопривредне производње.

Општина Апатин је лоцирана, у оквиру простора Војводине, на крајњем западу, односно, на подручју западне Бачке и налази се на 45° 40' северне географске ширине и 18° 59' источне географске дужине. На основу величине своје територије (333 км2) може се сврстати у групу средње великих покрајинских општина. Изузетно повољан географски положај, позиционираност непосредно уз леву обалу велике међународне реке Дунав (тзв. "плава европска магистрала"), представља додатни потенцијал општине. Поред ове природне, западне границе, општина Апатин се на северу и североистоку граничи са територијом општине Сомбор, а на југу и југоистоку са општином Оџаци. Уз град Апатин који представља административни, привредни, просветни и културни центар, на подручју апатинске општине се налази још 4 насеља сеоског карактера: Свилојево, Купусина, Пригревица и Сонта.

Дунав код Апатина

Град Апатин као и целокупна територија општине Апатин, лежи на северном делу реке Дунав, на његовом протоку кроз Србију. На подручје општине улази на 1409,5 км од извора, а напушта га на 1367 км, тако да укупна дужина његове "апатинске" деонице износи 42 км. Дунав на овом сектору има незнатан пад, који од државне границе до ушћа реке Драве износи 5,71 цм/км (брзина протока Дунава код Апатина је 1,5-2,0 м/с). Због ових околности, река северно и јужно од Апатина тече веома споро, а при високом водостају склона је да мења корито, тако да је карактеришу бројни, јако развијени меандри, и активни и напуштени. Регулацијом Дунава и подизањем читавог система одбрамбених земљаних насипа, одвојени су од главног речног тока многобројни меандри и створене мртваје.

Веће мртваје северно и јужно од Апатина су око Блажевца, Великог и Малог Казука, Кучке, Ментеша, Петреша, Зверињака, Сребренице, Голића, Порића, Мариног пруда... Најчешћи називи за ове некад активне токове, а данас затворене површине су Стари Дунав (или Дунавац), Тихи Дунав, Мртви Дунав и сл.

Максималан водостај Дунава код Апатина регистрован је 25. јуна 1965. године и износио је 825 цм, док је минимални водостај од -118 цм, забележен 7. јануара 1909. године. Висина водомера код Апатина износи 78,81 м надморске висине. Просечна ширина Дунава на апатинском сектору износи 750 м (при водостају од 4,50 м), са просечном дубином од 15 м (минимална дубина је констатована у Старом зимовнику -2,20 м, док је максимална измерена код Рибарске централе -32 м). Температурне вредности воде се крећу од минималних 0 °Ц (у периоду јануар-март) до максималних 25,6 °Ц (током јула месеца).

Западнобачки управни округ налази се између 45° и 46° северне географске ширине, односно 19° и 20° источне географске дужине (мерено по Гриничу). Смештена је у северозападном делу Бачке. Захвата 2,74% површине Републике Србије, односно 11,25% површине АП Војводине. Површина регије је 2.420 км2, од чега општина Сомбор обухвата 1.178 км2, Апатин 350 км2, Оџаци 411 км2, Кула 481 км2.

Округ обухвата 37 насељених места и то 16- град Сомбор; 7- општина Кула; 5- општина Апатин и 9 у општини Оџаци.

Има три међудржавна гранична прелаза: Бачки Брег према Мађарској и Бездан Дунав и Богојево према Хрватској.

Административно, привредно и културно седиште Региона је Сомбор који спада у 4 највећа града у Војводини.

Орографија

Округ карактерише изразито равничарско подручје од реке Дунав на Западу и у централном делу и благо нагнуто (заталасано брежуљкасто) подручје са Телечком висоравни на истоку са просечном надморском висином од 90 м.

Клима

Округ има умереноконтиненталну климу са јасно израженим годишњим добима. Просечна количина падавина је 550-650 л/м, просечан годишњи број дана са падавинама 125, просечна годишња релативна влажност ваздуха 75% (67 - 85), средња годишња сума осунчења - инсолација 1.766 сати (најсунчанији месец јули са 270 сати; најкраће осунчање у децембру - 57 сати) и средњом годишњом температуром од 10,5 °Ц (зима 0,5 °Ц, пролеће 11,0 °Ц, лето 19,8 °Ц и јесен 10,5 °Ц). Најчешци ветрови су из правца северозапада (148 ‰), севера (147 ‰) и југоистока (114 ‰).

Хидрографија

Основни водотоци у Округау се групишу око реке Дунав (66 км), те хидросистема Дунав - Тиса - Дунав (185,987 км). Подручје пресеца већи број канала, а главни су: Велики бачки канал, канал Бездан - Пригревица и канал Сомбор - Оџаци.

Минерална богатства

Цигларска глина, песак, шљунак, термалне воде.

Становништво

На подручју Региона према попису из 2011. године живи 188.087 становника (од чега Сомбор - 85.903 становника, Кула - 48.101 становника , Апатин - 28.929 становника, Оџаци -30.154 становника ) и учествује са 2,64 % у становиштву Р. Србије, а 9.81 % у становништву АП Војводине.

По густини насељености Регион спада у ред средње насељених у Војводини 88 становника/км2(у Р Србији 85 становника/км2, у АП Војводини 94 становника/км2) што је испод просечног војвођанског нивоа.

Према националној структури становништва у Региону сложно и равноправно живе: Срби, Мађари, Југословени, Хрвати, Црногорци, Русини, Украјинци, Пољаци, Немци, Албанци, Турци, Чеси, Словаци...

Привреда

Структура броја запослених по делатностима и просечна зарада по запосленом у Војводини:

Од укупног броја запослених град Сомбор (подаци XИИ.2009. преузети од РПК Сомбор) има:

•21.228 запослени у предузећима, установама, задругама и организацијама

•5.659 запослених – приватни предузетници и запослени код њих

Највећи број запослених имамо за град Сомбор (преузети од РПК Сомбор) у областима:

•3.807 запослених – прерадјивачка индустрија

•2.284 запослених – здравствени и социјални рад

•1.928 запослених – трговина на велико и мало, оправка

•1.718 запослених – образовање

•1.655 запослених - пољопривреда, шумарство и водопривреда

•1.233 запослених – саобраћај, складиштење и везе

Западнобачки округ:

•Мала предузећа, до 50 запослених– 1.290

•Средња предузећа, до 250 запослених – 78

•Велика предузећа, преко 250 запослених - 21

Према подацима Агенције за привредне регистре (.2008.) имамо укупно 1.389 активна привредна друштва.

- број друштава по областима:

- број друштава по облику организовања:

92 Акционарско друштво

25 Друштвено предузеће

1040 Друштво са ограниченом одговорношћу

92 Јавно предузећа, ортачка И командитна друштва

21 Представништво страног правног лица

119 Задруга

Број правних лица према величини

Према подацима Агенције за привредне регистре (01.2008.) имамо укупно у Западнобачком округу регистрованих 10.697 предузетника, а у граду Сомбору 5.659 предузетника.

Управни округ је основан ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе, тачније управни округ чине послови стручне и подручних јединица министарстава на територији округа. Управни округ нема положај органа државне управе, те не може имати ни сопствене надлежности. Законом о државној управи и Уредбом о управним окрузима јасно су наведени послови које органи државне управе, пре свега одређена министарства, могу да обављају у управном округу. Наиме, органи државне управе у округу могу да обављају један или више следећих послова:

• Да решавају у управним стварима у првом степену односно о жалби кад су у првом степену решавали имаоци јавних овлашћења;

• Да врше надзор над радом ималаца јавних овлашћења и

• Да врше инспекцијски надзор.

Стручна служба која постоји при управном округу задужена је за стручну и техничку потпору начелнику Управног округа и за послове заједничке свим окружним подручним јединицама односно инспекцијским службама за подручје управног округа. Стручном службом руководи начелник управног округа, који и одлучује о правима и дужностима запослених.

Надзор над радом Начелника и Стручне службе управног округа врши Министарство надлежно за државну управу и издаје инструкције.

Опис поступања у оквиру надлежности, обавеза и овлашћења

Поступање Управног округа у оквиру надлежности, обавеза и овлашћења произилази из Закона о државној управи („Сл.и гласник РС“, бр. 79/05) и пратећим уредбама, Уредба о управним окрузима („Сл. гласник РС“, бр. 15/06) и Уредба о начину рада Савета управног округа („Сл. гласник РС“, бр. 15/06).

Начелник управног округа, сходно Закону, усклађује рад окружних подручних јединица тако што редовно одржава састанке са начелницима и шефовима инспекција, на којима се износе проблеми у раду али и мишљења, сугестије и предлози за њихово решавање. У оквиру надлежности да прати остваривање планова рада инспекцијских служби у округу, постоји обавеза надлежних министарстава да се начелнику управног округа достављају планови рада и извештаји о раду инспекцијских служби. Обавеза начелника и Стручне службе управног округа да се стара о условима за рад окружних подручних јединица подразумева снабдевање потребним канцеларијским материјалом, одржавање рачунарске и друге опреме потребне за рад инспектора, плаћање материјалних трошкова смештаја запослених и друго.

Такође, начелник управног округа и одлучује о правима и дужностима запослених. Из тога је произишла обавеза начелника управног округа да доноси акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у стручниј служби округа, по процедури која је прописана Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама Владе.

Закон о државној управи предвиђа да се ради усклађивања рада органа државне управе и локалне самоуправе на подручју управног округа, установљава Савет округа, који чине начелник управног округа и председници општина и градоначелници градова са подручја управног округа. У овом случају поступање подразумева редовно сазивање седница Савета од стране начелника управног округа као председавајућег, најмање једном у два месеца. На седницама Савета се разматра проблемтика везана за рад републичких инспекција и сарадњу са службама локалне самоуправе, у циљу побољшања услова рада. Редовно се води записник и доносе закључци, који се обавезно достављају министарству за људска и манинска права, државну управу и локалну самоуправу и осталим министарствима, која на територији округа имају подручне јединице.

Стручна служба управног округа, посебно њен део који се односи на рад писарнице, своје поступање базира на процедури и поступцима садржаним у Уредби о канцеларијском пословању органа државне управе и обавези да обавља послове заједничке за све инспекцијске службе у управном округу, као и грађане, физичка и правна лица.

Странке се могу обраћати округу путем разних поднесака (захтев, молба, пријава, жалба), које предају на писарницу, где се евидентирају и прослеђују на даљу надлежност поступајућим службама, односно инспекцијама, и начелнику управног округа. У писарници се евидентирају и сви предмети који настају у раду окружних подручних јединица.

Град Сомбор

Browfield инвестицијеpdf (111KB)
Финансијске мере за подршку страним инвеститорима .pdf (3,16MB)
Индустријска зона Града Сомбора .pdf (462KB)
Инфо лист – Braunfild - НАЛЕД .pdf (284KB)
Инфо лист – циљана индустрија .pdf (226KB)
Како започети бизнис .pdf (96KB)
Подстицаји и олакшице .pdf (200KB)
Споразуми о слободној трговини .pdf (7,23MB)
Водич за издавање Грађевинске дозволе .pdf (1,31MB)

Град Сомбор - одељење за локално економски развој (ЛЕР)
Трг Цара Уроша 1
25000 Сомбор
Tel: 025/468 111

Општина Апатин

Пројекат Логистички транспортни центар .pdf (1,59MB)
Јунаковић Спа .pdf (1,42MB)
Општина Апатин .jpg (356KB)
Инвестициони потенцијал .jpg (427KB)

Општина Апатин
Српских владара 29
Теl: 025/772 122

Општина Кула

Brownfield инвестиције .pdf (1,66MB)
Јавни позив инвеститорима .pdf (86KB)
Водич за инвеститоре .pdf (1,95MB)

Општина Кула
Лењинова 11
Тел: 025/722 333

Општина Оџаци

Инфо лист општине .pdf (133KB)
Инфраструктура .pdf (54KB)
Предност улагања у општину Оџаци .pdf (9KB)
Radne zone .pdf (429KB)
Пољопривреда .pdf (120KB)
МСП сецтор и предузетници .pdf (131KB)
Стандард гас д.о.о. .pdf (593KB)
Magna Seating .pdf (16KB)
Greiner Packgaging .pdf (20KB)

Општина Оџаци
Кнез Михајлова 24
Тел: 025/5743 211

Западнобачки управни округ
Стручна служба
Трг цара Уроша бр. 1
25101 Сомбор
e-mail: kontakt@zapadnobacki.okrug.gov.rs

Начелник Западнобачког управног округа:
Горан Нонковић
канцеларија 106
телефони: 025/46-36-02
e-mail: nacelnik@zapadnobacki.okrug.gov.rs

Технички секретар: Јелена Прерадовић
Лице за заштиту података о личности одређено од стране Начелника
канцеларија 106
телефони: 025/46-36-02
факс: 025/46-36-24
e-mail: sekretarica@zapadnobacki.okrug.gov.rs

Одсек за опште послове

Шеф одсека
канцеларија 113
телефони: 025/46-36-04
e-mail: kancelarija@zapadnobacki.okrug.gov.rs

Писарница
канцеларија 112
телефони: 025/46-36-01; 025/46-36-00;
факс: 025/46-36-21
e-mail: pisarnica@zapadnobacki.okrug.gov.rs ; pisarnica2@zapadnobacki.okrug.gov.rs

Инспекцијске службе

Санитарна инспекција
Начелник одељења: Божана Совиљ
канцеларија 115
телефон/факс: 025/437-670
телефон: 025/463-606
e-mail: bozana.sovilj@vojvodina.gov.rs

Туристичка инспекција
канцеларија 114
Инспектор: Славко Берак
телефон: 025/412-520, 025/463-625
e-mail: slavko.berak@mtt.gov.rs

Тржишна инспекција
Начелник одељења: Весна Кусонић
канцеларија 118
e-mail: trzisna.sombor@mtt.gov.rs ; vesna.kusonic@mtt.gov.rs
телефони: 025/463-618; 413-484

Тржишна инспекција Апатин
телефон: 025/773-204
Тржишна инспекција Кула
телефон: 025/722-333
Тржишна инспекција Оџаци
телефон: 025/5742-973

Инспекција рада
Шеф инспекције: Маја Младеновић
канцеларија: 119
телефон: 025/ 463-630
факс: 025/46-36-21
e-mail: sombor.ir@minrzs.gov.rs

Ветеринарска инспекција
Шеф инспекције: Данијела Козомора
канцеларија 120
телефон: 025/463-633; 463-619
факс: 025/463-621

Фитосанитарна инспекција
канцеларија: 121
Инспектор: Драган Безбрадица
телефон: 025/ 463-628; 421-200; 422-053;
факс: 025/46-36-21

Пољопривредна инспекција за земљиште
канцеларија: 121
Инспектор: Снежана Миловић
e-mail: snezana.milovic@minpolj.gov.rs
Телефон: 025/466-045
факс: 025/46-36-21

Одсек пољоприведне инспекције за контролу подстицајних средстава у пољопривреди и сточарству
канцеларија: 121
- Инспектор: Александар Зракић
e-mail: aleksandar.zrakic@minpolj.gov.rs
телефон: 025/ 463-627
факс: 463-621

Школска управа
Венац Радомира Путника 30 (зграда „Препарандије“).
Руковоилац: мр Милана Минарски
e-mail: susombor@mpn.gov.rs
Број телефона: 025/515-0405

Стручно оперативни послови
Катица Алексић
e-mail: susombor.aleksic@gmail.com
Број телефона: 025/515-0400

Просветни саветници:
мр Александра Милошевић
Број телефона: 025/515-0406

Весна Шрајнер
Број телефона: 025/515-0402

Саветник за финансијско материјалне послове
Здравка Сотин
Број телефона: 025/515-0403

Школска управа Сомбор, Канцеларија у Суботици
Трг Лазара Нешића 1, I спрат
24 000 Суботица
Број телефона: 024/555-152

Просветни саветници

Агнеш Халаши
мр Јадранка Којић

18.02.2016. године, у канцеларији начелника Западнобачког управног округа, одржана је I седница Савета ЗБУО у 2016. години којој су присуствовали мр Латинка Васиљковић, начелник ЗБУО, Саша Тодоровић, градоначелник града Сомбора, Душан Маријан, председник општине Оџаци, Бакић Миодраг, заменик председника општине Апатин, Мирослав Шида, руководилац пројекта „Србија воза“ а.д., Милица Радосављевић, помоћник директора „Србија воза“ а.д., Дејан Алексић, Завод за изградњу општине Кула, Бранислав Вујовић, технички директор Завода за изградњу општине Кула и Марко Ђумић, шеф Одсека за опште послове у ЗБУО. 

Главна тема састанка било је утврђивање потреба јединица локалне самоуправе на територији Западнобачког управног округа у железничком саобраћају. Милица Радосављевић је упознала присутне са могућношћу коју предвиђа Закон о железницама да локалне самоуправе субвенционишу део губитка у непрофитабилним возовима уколико је то од општег интереса за становништво. 

Дана 12.06.2015. године, у Регионалној привредној комори Сомбор, у организацији Амбасаде Италије у Београду, Националне агенције за регионални развој, Привредне коморе Србије и РПК Сомбор, а за привреду са подручја коморе Сомбор, организована је презентација нове кредитне линије којој је присуствовала начелница Западнобачког управног округа, Латинка Васиљковић. У питању је друга кредитна линија вредна 30 милиона евра, коју је одобрила италијанска влада за привреду Србије, а како су истакли први секретар Амбасаде Италије, Марко Леоне, Тијана Колунџија из Амбасаде Италије и Зоран Тодоровић из Народне банке Србије, намењена је и предузетницима и микро предузећима, поред малих и средњих предузећа. Осим тога, новина је и то што је линија намењена јавним комуналним предузећима  и истим се могу финансирати сектори: изградња и одржавање путева, водоснабдевање, управљање отпадом, јавна расвета, пословни инкубатори, туристичка инфраструктура, канализациона мрежа, јавни превоз, индустријске зоне и пракови. 

Дана 01.06.2015. године, у просторијама Едукативног пољопривредног центра у Сомбору, одржана је конференција на којој је представљен Пројекат „Израда студијске и пројектно-техничке документације за формирање и развој слободне зоне Сомбор“. Конференцију је отворио Милан Вучинић, председник Пословног удружења „Кластер транспорта и логистике Војводине“ истакавши значај формирања слободне зоне у Сомбору за развој града, а градоначелник Сомбора Саша Тодоровић нагласио је да окончање пројекта формирања слободне зоне представља огромну шансу за развој Сомбора.