Слајд

b_300_300_16777215_00_images_odzaci_slajd.jpgОџаци се налазе десет километара од једне од највећих европских река - Дунава, на надморској висини која се креће од 80 до 88 метара. Такође, Оџаци су окружени системом канала Дунав - Тиса - Дунав, и то каналима Пригревица - Српски Милетић, Каравуково - Бачки Петровац и Српски Милетић - Руски Крстур, укупне дужине 42 км, који су, опет, створили услове да се направе заливни системи на преко 2.000 хектара земље. Оџаци се налазе и у близини граничног прелаза са Хрватском код Богојева. На територији општине Оџаци налази се и око 600 ха уређених ловишта којима газдује ЈП "Војводинашуме", а оџачко Ловачко удружење "Мостонга" има секције у свих девет насеља ове општине.

Оџачка општина такође обилује култуно историјским знаменитостима од којих је велики број и под заштитом државе. Многе православне и римокатоличке цркве у насељима оџачке општине спадају у ову категорију. Поред цркава у културно-историјко наслеђе убрајају се још и "Плебаније" у насељу Дероње, воденица "Дунавка" у Богојеву, праисторијско насеље у Бачком Брестовцу, "кастхељско" гробље које датира још из ВИИИ века, и многи други.

b_300_300_16777215_00_images_kula_slajd.jpgКула се налази на средини Бачке, на плодној војвођанској равници, на раскрсници између Новог Сада, Сомбора и Суботице, дакле, на чворној позицији саобраћајних веза Бачке. Поред тога, на додиру је два рељефна елемента: Телечке лесне заравни на северу, надморске висине 105 м и лесне терасе на југу надморске висине 83 м. У таквим рељефним односима посебну важност имају саобраћајни правци - жељезнички, друмски и речни.

Географски положај и природна богатства дају граду Кула добре изгледе за напредак.

Данас је Кула средиште општине у чијем саставу су још: Црвенка, Сивац, Крушчић, Руски Крстур, Липар, Нова Црвенка и Нова Кула. Сва насеља су повезана са седиштем општине асфалтним путевима.

Општина Кула простире се на површини од 483 км2 и у њој живи око 50.000 становника.

Општина је мултинационална заједница Срба, Мађара, Русина, Црногораца, Украјинаца, Хрвата и других народа.

Подручје општине пресецају два пловна канала: Велики бачки канал и Канал Дунав - Тиса - Дунав, који имају посебан значај за наводњавање и развој пољопривредне производње.

b_300_300_16777215_00_images_sombor_2.jpgГрад Сомбор се налази у северозападном делу Војводине. Територија се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са Суботицом, на истоку са општином Бачка Топола, на југоистоку са општином Кула, на југу са општином Оџаци, на југозападу са општином Апатин и на западу са Хрватском. Према томе, овај простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије.

Сомбор је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 км, а од Будимпеште 220 км.

Планиметријски посматрано, површина општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена Сомбора чине део Телечке лесне заравни која захвата око једне трећине њене територије; лесна тераса, надморске висине распона 90-100 м и алувијална раван Дунава, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су дисециране воденим токовима међу којима доминира релативно густа каналска мрежа. Посебну вредност положају подручја општине нарочито дају околности да се она налази у Панонском басену и да припада ужој зони Подунавља, односно да се налази у зони Коридора 7 који је већ уцртан у европску мрежу саобраћајних праваца, захваљујући којима је у знатној мери одређена просторно-функционална вредност и положај града у односу на друга подручја.

Град Сомбор обухвата 16 насеља: Сомбор, Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Светозар Милетић, Станишић, Стапар и Телечка. Поред тога, њој припадају и приградска насеља - салаши Билић, Буковац, Централа, Чичови, Градина, Козара, Ленија, Лугово, Милчић, Матарићи, Ненадић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Роковци, Шикара, Шапоње и Жарковац.

Територија града Сомбора обухвата површину од 1.178 км2 што чини 13,50% територије Бачке, 5,47% територије АП Војводине, 1,33% територије Републике Србије и 1,15% територије државне заједнице. По површини, град је на другом месту у Војводини. Од 1992. године Сомбор је седиште Западнобачког округа, који уз град Сомбор сачињавају још и апатинска, кулска и оџачка општина.

b_300_300_16777215_00_images_apatin_slajd.jpgОпштина Апатин је лоцирана, у оквиру простора Војводине, на крајњем западу, односно, на подручју западне Бачке и налази се на 45° 40' северне географске ширине и 18° 59' источне географске дужине. На основу величине своје територије (333 км2) може се сврстати у групу средње великих покрајинских општина. Изузетно повољан географски положај, позиционираност непосредно уз леву обалу велике међународне реке Дунав (тзв. "плава европска магистрала"), представља додатни потенцијал општине. Поред ове природне, западне границе, општина Апатин се на северу и североистоку граничи са територијом општине Сомбор, а на југу и југоистоку са општином Оџаци. Уз град Апатин који представља административни, привредни, просветни и културни центар, на подручју апатинске општине се налази још 4 насеља сеоског карактера: Свилојево, Купусина, Пригревица и Сонта.

Дунав код Апатина

Град Апатин као и целокупна територија општине Апатин, лежи на северном делу реке Дунав, на његовом протоку кроз Србију. На подручје општине улази на 1409,5 км од извора, а напушта га на 1367 км, тако да укупна дужина његове "апатинске" деонице износи 42 км. Дунав на овом сектору има незнатан пад, који од државне границе до ушћа реке Драве износи 5,71 цм/км (брзина протока Дунава код Апатина је 1,5-2,0 м/с). Због ових околности, река северно и јужно од Апатина тече веома споро, а при високом водостају склона је да мења корито, тако да је карактеришу бројни, јако развијени меандри, и активни и напуштени. Регулацијом Дунава и подизањем читавог система одбрамбених земљаних насипа, одвојени су од главног речног тока многобројни меандри и створене мртваје.

Веће мртваје северно и јужно од Апатина су око Блажевца, Великог и Малог Казука, Кучке, Ментеша, Петреша, Зверињака, Сребренице, Голића, Порића, Мариног пруда... Најчешћи називи за ове некад активне токове, а данас затворене површине су Стари Дунав (или Дунавац), Тихи Дунав, Мртви Дунав и сл.

Максималан водостај Дунава код Апатина регистрован је 25. јуна 1965. године и износио је 825 цм, док је минимални водостај од -118 цм, забележен 7. јануара 1909. године. Висина водомера код Апатина износи 78,81 м надморске висине. Просечна ширина Дунава на апатинском сектору износи 750 м (при водостају од 4,50 м), са просечном дубином од 15 м (минимална дубина је констатована у Старом зимовнику -2,20 м, док је максимална измерена код Рибарске централе -32 м). Температурне вредности воде се крећу од минималних 0 °Ц (у периоду јануар-март) до максималних 25,6 °Ц (током јула месеца).