Име Оџаци објашњава се као словенска модификација турске речи Оџак, што у преводу значи димњак, односно у турској војној терминологији значи војну посаду, "Оџак јаничарски" (корпус јаничарски). Своје постојање Оџаци бележе од средине XВИ века. Као Учак спомињу га турски тефтери први пут 1557. године у нахији Бач. Основали су га Турци у близини некадашњег још старијег насеља. Ова година се сматра годином настанка данашњег насеља Оџаци. Број становника се стално мењао: 1561. године Учак има само седам породица, а 1579. године само три.

У тефтеру од 21.06.1579. године, у попису српских села у Бачкој налази се и Татар Оџак које броји 28 српских и нешто муслиманских домова. Насеље Оџак 1610. године припада Сегединском санџаку, односно Јегарском пашалуку. Због великог кулучења, дажбина и пореза насеље је, као и многа друга у овом крају, расељено, а становништво је бежало на север и исток.

Након ослобођења Бачке од Турака 1687. године, велика сеоба 1690. године, под Арсенијем Чарнојвићем доводи ново становништво тако да је 1696. године поново успостављена бачка и бодрошка жупанија. Почетком XВИИИ века Ђерђ Ракоци подиже устанак против Хабзбурговаца и у борбама које су уследиле уништена су многа насеља, међу којима и Оџак.

Име Оџак поново се појављује јула 1728. године када је убележен у земљишне књиге, јер га је у закуп на шест година узео Михаило Билард. По записима из 1733. године помиње се ново насељавање села Оџак са око стотину српских и шокачких породица, али су и ови убрзо расељени.

Под изговором да Срби не плаћају порез, Марија Терезија је 1755. године одлучила да их исели са ове територије и да Оџаке насели са Немцима. Годину дана касније дошла је прва група Немаца из Шварцвалда, која је на ове територије донела кудељино семе. Једну деценију касније у Оџацима је почео да се организује велики седмодневни вашар кудеље, који је постао традиционалан. У Оџацима је 1783. године било седам запрежних млинова који су имали уређаје за цеђење кудељног семена и добијање уља, као и рајбовање кудеље.

Почетком XИX века развија се трговина житом, вином, свињама, вуном и кудељом, а 1813. године Оџаци добијају право да држе недељни сајам и два вашара годишње. Прво занатско удружење које је имало свој правилник основано је 1818. године. Прва штедионица и каса узајамне помоћи основани су 1871. године, а те године основан је и срески суд у Оџацима.

Од 1871. године до 1874. године Оџацима и околином харају колера и тифус од чега је умрло око 1.000 људи.

Прва радионица за израду канапа од кучине основана је 1880. године, а 23.октобра 1886. године отворена је занатска школа која у два оделења има 83 ученика. У новембру исте године у Оџацима је основана занатска корпорација јер су Оџаци тада имали преко стотину занатлија, а ту су спадали трговци и фабриканти. Прва штампарија основана је 1887. године и радила је све до 1944. године. 1887. године основано је трговачко предузеће "Кудеља-еxпорт" које је продавало кудељу преко Пеште и Сегедина.

Први воз је у Оџаке стигао 7.априла 1895.године. Пруга Баја - Сомбор - Нови Сад била је још увек у изградњи, а завршена је 10. септембра те исте године.

На самом почетку XX века - 1902. године изграђен је камени пут за везу са Сомбором и Бачком Паланком. Електрично осветљење добијају 1906. године, а за потребе млина, исте године, саграђена је електрична централа једносмерне струје.

Предузеће за прераду кудељних влакана, налик на фабрику кудеље у Сегедину, основано је 1907. године. Први званични назив је "Хони фонó éс кöтéлверőгyáр" (Фабрика кудељног влакна и канапа). Јован Ертл постао је први председник одбора, а касније и власник 90% свих акција.

Исте године пуштена је у саобраћај и пруга Суботица - Сомбор - Богојево. 1917. године у Оџацима почиње са радом Грађанска школа у коју су уписана два разреда, а школа 1927. године добија своју зграду.

Свој први фудбалски клуб ОШЦ (Оџачки шпортски клуб) основан је 1919. године, а први играчи били су радници Фабрике ужарије и канапа. Утакмице су игране на Вашаришту. У Оџацима је 1920. године радила фабрика пива.

Коришћени подаци из монографије "Пола века гимназије у Оџацима" аутора Бошка Ђорђевића.