Начелник Западнобачког управног округа Горан Нонковић је у уторак, 15.03.02. године одржао састанак са представницима инспекцијских служби округа које су вршиле надзоре по питању поштовања мера за спречавање и сузбијање заразне болести Ковид-19, као и представницима Полицијске управе Сомбор и војске.

Più recentemente, i farmaci generici hanno iniziato ad assumere un ruolo molto più importante nell'industria, dato che sempre più brevetti sui farmaci ìblockbusterî stanno scadendo. La crescente pressione per fornire farmaci a basso costo ai paesi del terzo mondo sta anche mettendo in primo piano la produzione di farmaci generici. La tendenza verso i generici ha creato un'enorme opportunità di business per le aziende farmaceutiche che servono il "fondo della piramide".

Il costo dell'assistenza sanitaria è una grande preoccupazione in tutto il mondo. Insieme agli effetti dell'invecchiamento della popolazione, i costi sanitari stanno creando una tensione sulle economie nazionali, in particolare in Europa. I governi stanno facendo pressione sulle aziende farmaceutiche per fornire farmaci a prezzi accessibili. Di conseguenza, i leader dell'industria continuano ad esplorare modi per ridurre i costi di produzione al fine di arginare la marea di spese sanitarie in aumento.

Le aziende farmaceutiche serbe si sono posizionate strategicamente per trarre vantaggio dalle tendenze globali del settore. Aziende come Hemofarm e Galenika, che hanno investito ingenti capitali nello sviluppo, stanno espandendo le frontiere della medicina Cenforce nella regione. Altre aziende come Zdravlje Actavis, l'azienda islandese Actavis che è uno dei principali produttori di farmaci generici in Serbia, fornisce accesso a farmaci a basso costo a coloro che altrimenti non potrebbero permetterseli. Inoltre, gli incentivi commerciali della Serbia, come le agevolazioni fiscali, la manodopera a basso costo e la forza lavoro qualificata, possono aiutare le aziende a contenere i costi.

Тема састанка се односила на Уредбу о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести Ковид-19 која је објављена у Службеном гласнику РС број 33/2022 од 11.03.2022. године, а која је ступила на снагу наредног дана од дана објављивања.

Како је навео начелник округа, а у сладу са Уредбом, обавеза ношења заштитних маски остаје за запослене у здравственим установама и установама за смештај старих лица, као и лицима која улазе и бораве у тим установама, осим корисника у установама за смештај старих лица, а за све остале је на нивоу препоруке. Контролу поштовања мера врши само санитарна инспекција, чиме је престала обавеза других инспекција да поступају по овом питању, а самим тим је престала потреба за координираним акцијама на терену. Између осталог, наведеном Уредбом регулисано је и питање уласка на територију РС страним држављанима, држављанима РС, као и члановима дипломатско-конзуларног особља и члановима њихових породица.

Присутни су на састанку, у кратким цртама, известили о постигнутим резултатима рада, као и изазовима са којима су се сусретали за време вршења контрола.
Начелник Горан Нонковић је искористио прилику и навео да ће Републичка радна група за сузбијање ширења вируса Ковид-19 наставити да постоји и уколико буде било потребе поново ће се активирати цео систем рада и функционисања. Такође, захвалио се свим присутнима на изузетном труду, залагању и доприносу у раду у претходном периоду.

У петак, 11.03.2022. године начелник Западнобачког управног округа Горан Нонковић присуствовао је додељивању уговора представницима 151 локалне самоуправе у оквиру националног програма унапређења енергетске ефикасности у организацији Министарства рударства и енергетике. Поред начелника Округа и градоначелника Града Сомбора, Антонија Ратковића, потписивању уговора присуствовали су и представници општина Оџаци, Кула и Апатин.

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић изјавила је у Аранђеловцу, да ће укупно бити уложене четири милијарде динара за повећање енергетске ефикасности у домаћинствима, од чега ће Министарство заједно са градовима и општинама издвојити две милијарде динара за субвенције грађанима који се пријаве за учешће у програму.

Укупна средства за спровођење мера енергетске санације породичних кућа и станова, на територији Западнобачког управног округа у 2022. години износе 62.000.000,00 динара, од чега је Министарство обезбедило 31.000.000,00 динара, а исто толико у укупном износу и ЈЛС Западнобачког управног округа.

Сада следи расписивање конкурса за извођаче радова и фирме које се баве продајом опреме, а потом ће бити расписан јавни позив за грађане који желе да конкуришу за ову меру подршке – Горан Нонковић, начелник Западнобачког управног округа.

У предстојећем периоду организоваћемо састанак са представницима локалних самоуправа и енергетским менаџерима како би што боље припремили конкурс за наше грађане. Очекујемо да ће он бити расписан до краја марта, а грађани ће моћи да конкуришу за изолацију фасада, замену столарије, грејне котлове и уградњу соларних панела.

У петак 25.02.2022. године у просторијама Регионалног центра Министарства одбране Сомбор потписани су Уговори о добровољном служењу војног рока са 21 кандидатом из Западнобачког округа. Кандидате су поздравили начелник Центра Министарства одбране Сомбор, мајор Славко Ђипало и начелник Округа Горан Нонковић, који су им и уручили уговоре. Међу кандидатима је било 16 мушкараца и 5 жена.
Мајор Славко Ђипало је кандидатима поручио да су овим чином показали да поштују своју традицију, али и учинили велики корак за себе, створили могућност да искусе један потпуно нов начин живота и да стекну пријатеље за цео живот. Истакао је да са тим својим кораком граде себи бољу будућност, тако што ће имати боље услове за запошљавање.

У свом обраћању начелник Округа Горан Нонковић кандидатима је пожелео срећу и истакао да је овакав одзив добровољаца изузетно задовољавајући на нивоу Западнобачког округа, и изразио је наду да ће бити још бољи у будућности, у светлу припреме нових законских оквира о евентуалном редовном служењу војног рока.

Кандидати ће обуку похађати у временском периоду од 6 мессеци, од чега ће месец и по дана бити реализовано у Центру за обуку Сомбор, потом у највећим центрима за специјалистичке обуке широм Србије, а напослетку ће три месеца провести у јединицама Војске Србије. Током добровољног служења војног рока биће им обезбеђена примања у износу од 37.500 динара, бесплатна исхрана, смештај, здравствена заштита, као и 10 дана редовног одсуства. Обука стартује 01.03.2022. године, а након обуке, како из Министарства одбране наводе, кандидати ће имати могућност за запослење како у војсци, тако у Министарству унутрашњих послова, безбедносним агенцијама, агенцијама за обезбеђење и сл.

У петак, 04.02.2022. године, одржан је онлајн састанак поводом објављивања Јавног позива за доделу средстава за финансирање Програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова који спроводе јединице локалне самоуправе као и градске општине - ЈП 1/22 02. фебруара 2022. године од стране Министарства рударства и енергетике.

Овај јавни позив, као и прошлогодишњи спроводе јединице локалне самоуправе, а мере које се финансирају су замена столарије, замена котлова, термичка изолација зидова и кровова и соларни панели.
Састанку су присуствовали начелник округа Горан Нонковић, градски већник за област комуналне делатности и инвестиције Ђорђе Зорић, заменик начелника одељења за комуналне делатности, имовинско-правне и стамбене послове Јасмина Шолар-Новаковић и извршилац на пословима енергетике Слађана Илић.

Том приликом је од стране представника града Сомбора изјављено да је у буџету града Сомбора издвојено 15 милиона динара, од чега је 5 милиона намењено за финансирање соларних панела, а остатак за замену столарије, замена котлова, термичка изолација зидова и кровова преостале мере.

Министарство рударства и енергетике је у јавном позиву предвидело доделу 50% средстава јединицама локалних самоуправа које се пријаве на јавни позив за финансирање Програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова (односно 70% за категорију IV јединица локалних самоуправа).Овај јавни позив је отворен до 17. фебруара 2022 године за ЈЛС.

У просторијама ЈП Завода за урбанизам Војводине одржана је Отварајућа конференција пројекта „Развој прекограничног прелаза Сантово – Бачки Брег са потребном царинарницом и објектима у функцији теретног саобраћаја“. Пројекат се реализује у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње између пројектних партнера: мађарске Националне агенције за инфраструктуру испред Републике Мађарске, ЈП „Путеви Србије“ и ЈП „Завод за урбанизам Војводине“ испред Републике Србије.

Конференцију је отворио господин Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине који је истакао значај ове иницијативе за растерећење теретног саобраћаја на граници између Србије и Мађарске.

Овим пројектом се постојећи Гранични Прелаз Сантово-Бачки Брег, сада намењен за међународни путнички саобраћај прекатегорише у стални гранични прелаз за међународни саобраћај путника и роба.

Израда Урбанистичког пројекта за урбанистичко –архитектонску разраду проширења ГП Бачки Брег поверена је „ШИДПРОЈЕКТ“-у доо из Шида којим се планира да прелаз има две функционалне целине зону путничко –царинског терминала и зону робно царинског терминала које се састоје од:
- 8 трака за обављање улазно –излазне пасошке, царинске и инспекцијске контроле путника
- објеката за детаљну контролу путника и за детаљан преглед возила
- две траке улазног и две траке излазног робно-царинског терминала са колском вагом за мерење терета
- на улазу и излазу објекте намењене детаљној контроли терета, са могућношћу скенирања терета
- објекат шпедиције и магацина за складиштење робе
- санитарни чвор

Начелник Горан Нонковић је истакао да су пројекат проширења и прекатегоризације Граничног Прелаза Бачки Брег и пројекат изградње брзе саобраћајнице Сомбор (ГП Бачки Брег) - Кикинда (ГП Наково) остварење сна многих генерација, вишедеценијске тежње да се транзитни саобраћај измести из насељених места, а роба која се из Округа превози камионима пласира ка тржиштима Европе преко најближег прелаза за 180.000 грађана Округа. Нагласио је да је реализација ових пројеката реална нада да се повећа ниво инвестиција, па да своју егзистенцију нађе и 12608 незапослених грађана Округа, да они који су отишли пут иностранства или у друге градове Србије се врате домовима, да се повећа извозни потенцијал Округа...

О значају овог пројекта говорили су и Светлана Килибарда, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и запштиту животне средине, Видосава Ендрић, помоћник покрајинског секретара у Покрајинском секретаријату за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, путем видео линка Иштван Нађхеђеши, менаџер пројекта из мађарске Националне агенције за инфраструктуру, Јована Ђуровић, руководилац одељења за стратешко планирање у ЈП „Путеви Србије“ и Предраг Кнежевић, као домаћин, директор Завода за урбанизам Војводине.

У кабинету начелника Западнобачког управног округа, у згради „Жупаније“ у Сомбору, 09.12.2021. године потписан је Споразум о регионалној сарадњи у циљу управљања комуналним отпадом између Града Сомбора и општина Кула, Апатин, Оџаци и Бач, а након тога потписан је и Уговор о оснивању Јавног комуналног предузећа „Регионални центар за управљање отпадом Ранчево“.

Регионални центар за управљање отпадом бавиће се првенствено сакупљањем и прерадом комуналног отпада помоћу које ће се добити сировине, које могу поново да се користе. Центар ће, захваљујући примени савремених технолошких решења, управљати отпадом у скаду са европским стандардима и директно утицати на зааштиту животне средине читавог региона.

У оквиру Регионалног центра за управљање отпадом биће изграђени објекти за пријем и складиштење комуналног отпада и индустријског отпада, затим постројење за третман отпада који укључује секторе за механички третман отпада, за био сушење отпада, за производњу чврстог горива добијеног из отпада, за ручну селекцију примарно сортираног амбалажног отпада, за пресовање и складиштење материјала, као и помоћне структуре.

Пројекат изградње Регионалног центра финансира се преко Министарства заштите животне средине у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Француском агенцијом за развој (АфД). Вредност овог пројекта износи 34 милиона евра.

Извор- Званични сајт града Сомбора

Na inicijativu Ministarstva zaštite životne sredine u petak 26.11.2021. godine održan je sastanak kome su osim načelnika Zapadnobačkog upravnog okruga Gorana Nonkovića i predstavnika ministarstva prisustvovali i: zamenica gradonačelnika grada Sombora Ljiljana Tica, predsednik opštine Kula Damjan Miljević, predsednik opštine Odžaci Goran Nikolić, zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić i njihovi saradnici.

Na sastanku su informisani o sledećem:

Ministarstvo zaštite životne sredine uvodi sistem za ekološku inspekciju, analizu i kontrolu zagađivača koji je deo jedinstvenog Ekološkog informacionog sistema namenjen prikupljanju informacija o ekološkim problemima, zagađivačima, deponijama smeća i otpada, evidentiranju i praćenju rada službi za obezbeđenje opasnog otpada, reciklažu otpada, evidentiranju i praćenju rada službi za saniranje i otklanjanje ekoloških problema i za dvosmernu komunikaciju sa građanima u cilju informisanja o realizaciji projekta zaštite životne sredine, rešavanju ekoloških problema i podizanju svesti o ekologiji.

Sistem za ekološku inspekciju, analizu i kontrolu zagađivača (u daljem tekstu Ekološki IS) će obezbeđivati sledeći funkcionalni tok:

• Putem jedinstvene mobilne i WEB aplikacije za celu teritoriju Srbije građani će moći da dostavljaju informacije i zahteve za rešavanje ekoloških problema koji su prisutni na lokalu, u obliku tekstualne/multimedijalne poruke.
• Sve te poruke prikupljaju se u jedinstvenom Operativnom centru koji automatizovano pravi naloge za rešavanje problema i prati realizaciju izvršenja tih naloga.
• Operativni centar je u on-line komunikaciji sa nadležnim institucijama (komunalne službe i institucije lokalne samouprave) kojima prosleđuje naloge za intervencije i od kojih očekuje da dobije izveštaje o realizaciji aktivnosti.
• Nakon dobijanja odgovora od nadležne institucije o saniranju/otklanjanju prijavljenog problema, radnici Operativnog centra obaveštavaju građane direktno preko mobilne aplikacije, SMS/MMS servisa ili putem vesti na WEB sajtu.
• Pored prosleđivanja personalizovanih odgovora ka građanima koji su izvršili prijavu problema, Operativni centar koristi ovu platformu komunikacije da daje obaveštenja o trenutnoj ekološkoj situaciji kako lokalno tako i za teritoriju cele zemlje (kao što su stanje/zagađenost vazduha, reka, vode itd.) ili da daje obaveštenja i upozorenja kako bi se sprečile velike ekološke štete.
• Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine, inspektori Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine i ekološki inspektori jedinica lokalne samouprave dobijaju od Operativnog centra radne naloge za kontrolu i proveru ekoloških problema na terenu putem specijalizovane mobilne aplikacije na mobilnim telefonima ili tabletima i prilikom realizacije svojih aktivnosti beleže sve podatke u pomenutoj aplikaciji kako bi sačinili izveštaj ili izdali rešenje za dalje aktivnosti na saniranju/uklanjanju ekološkog problema na terenu.
• U okviru Operativnog centra postojaće GIS sistem evidentiranja divljih deponija i zaštićenih zona i oblasti u cilju prevencije i kontrole delatnosti na tim područjima kako bi se inspekcijskim službama olakšao i unapredio proces kontrole i nadzora ekoloških problema i situacija.
• U okviru Operativnog centra postojaće sistem nadzora divljih deponija preko sistema za video nadzor sa sistemom nadzora pristupa preko koga će se pratiti nelegalne aktivnosti na deponijama i davati nalozi za vanrednu kontrolu ili nadzor.
• Na osnovu skupljenih podataka o lokacijama, stanju, aktivnostima na saniranju/otklanjanju ekološќih problema, u okviru Management Information sistema praviće se presek stanja i strategija rešavanja ekoloških problema sa modeliranjem i kreiranjem akcionih planova za realizaciju aktivnosti, projektovanju budžetskih sredstava za te namene kako na nivou Ministarstva tako i lokalnih samouprava.
• U okviru Operativnog centra postojaće i WEB server preko koga će javnost biti upoznata sa svim problemima i aktivnosti u ekološkoj sferi i preko koga se treba obezbediti personalizovani kontakt sa građanima u pravcu realizacije njihovih zahteva za saniranje/odstranjivanje ekoloških problema na lokalu. U okviru ovog servisa treba obezbediti i platformu za „uzbunjivanje“ u slučaju problema u sferi ekologije na lokalu, po principu informisanja isključivo građana koji su u neposrednoj blizini tih problema.

Дана 23. новембра 2021. године, у Новом Саду, одржан је састанак Радне групе за координацију инспекција ради примене мера за сузбијање ширења вируса Ковид19.

На састанку су анализирани резултати поступања у складу са одлукама Кризног штаба и инструкцијама Радне групе за координацију инспекција ради примене мера за сузбијање ширења вируса Ковид19 у претходном периоду. На дневном реду је било речи и о усклађивању рада и поступању у складу са новом Уредбом о изменама и допунама Уредбе о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести Ковид19 („Сл. Гласник РС“, бр 105/2021 од 08. новембра 2021 ).

Састанку су присуствовали начелници Управних округа са територије АПВ, руководиоци санитарне, тржишне, туристичке, ветеринарске, инспекције рада и инспекције за безбедност саобраћаја претходно наведених округа као и начелници и шефови комуналне инспекције и начелници и шефови комуналне милиције града Новог Сада и свих градских општина, Панчева, Зрењанина, Кикинде, Сомбора, Суботице и Сремске Митровице.

Испред Радне групе састанку је присуствовао др. Горан Стаменковић, помоћник министра здравља и руководилац Радне групе, Јелена Мићић секретар Радне групе испред Јединице за подршку Министарства за државну управу и локалну самоуправу и Данијела Лончар, координатор рада начелника управних округа у Радној групи.