У кулској општини према попису из 2002. године живи 48.353 становника. Од тог броја становника највећи број чине Срби којих је 25.152 или 52% од укупног броја становника. Велики број је оних који су се изјаснили као Црногорци и то њих 7.902 или око 16% од укупног броја становништва. Такође велик је број и оних који су се изјаснили као Русини, њих је 5.389 или нешто више од 11%. Кулску општину насељавају још и Југословени којих је 740, Албанаца је 27, Бошњака, Румуна и Бугара је по 5, Буњеваца је 27, Горанаца 15, Мађара 4.082, Македонаца 183, Муслимана 53, а Немаца 158. Рома је у кулској општини 163, Руса 21, Словака 106, Словенаца 51, Украјинаца 1.453, Хрвата 806, Чеха је 27 и осталих 92.

У кулској општини се 604 становника уписало у категорију непознато, 1.175 се изјаснило као неопредељено, а регионалну припадност изразило је 103 становника општине Кула.

Од укупног броја становника општине Кула, као градско становништво води се 29.446 становника, док је 18.860 сеоско становништво. У самој Кули живи 19.293 становника, у Крушчићу 2.349, Липару 1.804, у Новој Црвенки 524, у Црвенки 10.153, у Руском Крстуру 5.196 и у Сивцу живи 8.987 становника кулске општине.

Упоређујуђи ове податке са подацима из пописа 1991. године у кулској општини приметна је појава "беле куге". У кулској општини данас живи 206 становника мање него 1991. године. Но, негативан природни прираштај становништва није присутан у самом граду Кули (који бележи пораст за 225 становника) већ у сеоским заједницама у којима живи 431 становник мање него 1991. године.

Густина насељености у општини Кула износи 100,01 становника по км2.

Кула се у историјским записима помиње као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је на месту данашњег насеља још 1522. године, за време Турака, постојао "град од земље" са турском војном посадом и нешто мало насељених Срба и Буњеваца.

Најраније званичне податке о Кули налазимо у белешкама Ференца Велешнија из 1652. године и пројекту грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године о границама према Турцима на којој је била посада од 100 војника.

Насељавање Мађара 1740. године и Немаца од 1780. до 1785. године имало је економски, демографски и друге утицаје. Привреда Куле већ у XВИИИ веку бележи видан развој, а у XИX и XX веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у XИX веку. Почетком XX века село је имало 9000 становника. Занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Бáцскаи Кöзéрдекек".

Устаљењем новонасељених становника у XВИИИ веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације.

Тако је 1812. године основана фабрика пива; 1876. године је подигнут први парни млин; 1880. године је основана творница плугова; 1882. године је основана ливница и фабрика арматура; 1892. године основана је фабрика свилених тканина; 1904. године основана је фабрика столарија; 1906. године основана је фабрика шешира; 1908. године је основана фабрика вунених тканина; 1916. године је подигнут Млин "Житобачке"; 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753. године, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Кула се налази на средини Бачке, на плодној војвођанској равници, на раскрсници између Новог Сада, Сомбора и Суботице, дакле, на чворној позицији саобраћајних веза Бачке. Поред тога, на додиру је два рељефна елемента: Телечке лесне заравни на северу, надморске висине 105 м и лесне терасе на југу надморске висине 83 м. У таквим рељефним односима посебну важност имају саобраћајни правци - жељезнички, друмски и речни.

Географски положај и природна богатства дају граду Кула добре изгледе за напредак.

Данас је Кула средиште општине у чијем саставу су још: Црвенка, Сивац, Крушчић, Руски Крстур, Липар, Нова Црвенка и Нова Кула. Сва насеља су повезана са седиштем општине асфалтним путевима.

Општина Кула простире се на површини од 483 км2 и у њој живи око 50.000 становника.

Општина је мултинационална заједница Срба, Мађара, Русина, Црногораца, Украјинаца, Хрвата и других народа.

Подручје општине пресецају два пловна канала: Велики бачки канал и Канал Дунав - Тиса - Дунав, који имају посебан значај за наводњавање и развој пољопривредне производње.