Град Сомбор се налази у северозападном делу Војводине. Територија се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са Суботицом, на истоку са општином Бачка Топола, на југоистоку са општином Кула, на југу са општином Оџаци, на југозападу са општином Апатин и на западу са Хрватском. Према томе, овај простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије.
Сомбор је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 км, а од Будимпеште 220 км.
Планиметријски посматрано, површина општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена Сомбора чине део Телечке лесне заравни која захвата око једне трећине њене територије; лесна тераса, надморске висине распона 90-100 м и алувијална раван Дунава, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су дисециране воденим токовима међу којима доминира релативно густа каналска мрежа. Посебну вредност положају подручја општине нарочито дају околности да се она налази у Панонском басену и да припада ужој зони Подунавља, односно да се налази у зони Коридора 7 који је већ уцртан у европску мрежу саобраћајних праваца, захваљујући којима је у знатној мери одређена просторно-функционална вредност и положај града у односу на друга подручја.
Град Сомбор обухвата 16 насеља: Сомбор, Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Светозар Милетић, Станишић, Стапар и Телечка. Поред тога, њој припадају и приградска насеља - салаши Билић, Буковац, Централа, Чичови, Градина, Козара, Ленија, Лугово, Милчић, Матарићи, Ненадић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Роковци, Шикара, Шапоње и Жарковац.
Територија града Сомбора обухвата површину од 1.178 км2 што чини 13,50% територије Бачке, 5,47% територије АП Војводине, 1,33% територије Републике Србије и 1,15% територије државне заједнице. По површини, град је на другом месту у Војводини. Од 1992. године Сомбор је седиште Западнобачког округа, који уз град Сомбор сачињавају још и апатинска, кулска и оџачка општина.