Кула се у историјским записима помиње као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је на месту данашњег насеља још 1522. године, за време Турака, постојао "град од земље" са турском војном посадом и нешто мало насељених Срба и Буњеваца.
Најраније званичне податке о Кули налазимо у белешкама Ференца Велешнија из 1652. године и пројекту грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године о границама према Турцима на којој је била посада од 100 војника.
Насељавање Мађара 1740. године и Немаца од 1780. до 1785. године имало је економски, демографски и друге утицаје. Привреда Куле већ у XВИИИ веку бележи видан развој, а у XИX и XX веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у XИX веку. Почетком XX века село је имало 9000 становника. Занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Бáцскаи Кöзéрдекек".
Устаљењем новонасељених становника у XВИИИ веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације.
Тако је 1812. године основана фабрика пива; 1876. године је подигнут први парни млин; 1880. године је основана творница плугова; 1882. године је основана ливница и фабрика арматура; 1892. године основана је фабрика свилених тканина; 1904. године основана је фабрика столарија; 1906. године основана је фабрика шешира; 1908. године је основана фабрика вунених тканина; 1916. године је подигнут Млин "Житобачке"; 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753. године, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.