Црвенокоса богиња

"Црвенокоса богиња" је пронађена 1989. године на Доњој Брањевини. Оријентациона испитивања на том локалитету почела су 21.марта 1989. године, и трајала су до 10. септембра исте године. Сонда величине 6 x 6 метара постављена је близу центра насеља да би ускоро били забележени и први интересантни налази: након углачавања откопног слоја 6, у откопном слоју 7 појавио се необичан предмет - из земље су вириле неке ножице. У првом моменту археолози су мислили да се ради о неком жртвенику или посуди, можда налик на птицу. Када је предмет очишћен и снимљен, приступило се његовом вађењу. На опште запрепашћење, у рукама се нашла поломљена женска статуета необичне величине. Положај пронађене фрагментоване статуете и чињеница да је статуета намерно поломљена и тако "сахрањена" указује на оправданост ранијих претпоставки како су у раном неолиту приликом вршења магијско-религијских обреда приношене и људске жртве, а када је то било немогуће, симболично, у току ритуала ломљена је (жртвована) глинена статуета. Тако су учинили и у насељу Доња Брањевина први земљорадници на овом простору. У земљу су закопали, тачније, земљи су принели на жртву Богињу плодности, да би заузврат од ње добили много плодова, много пшенице. Ова статуета у уметничком, естетском и историјском смислу представља најзрелију манифестацију једног веровања тих, нама далеких, популација старијег неолита.

Оно што разликује ову статуету од сличних налаза је њена монументалност. Њена висина износи 38 цм. Она је прави див у поређењу са до сада пронађеним некомплетним статуетама истог типа, чија висина не прелази 15 цм. Ако свему додамо да су у њој сједињени симболи женске и мушке плодности, инвенција тадашњег уметника, пре више од 7000 година, изазива усхићење.

Црвенокоса богиња, поред врсно израђених атрибута женске плодности, истовремено је и приказ мушке плодности јасно приказан тестисима и фалусом. Креативност праисторијског скулптора просто је непоновљива и указује на висок степен уметничке културе првих земљорадника у доба раног неолита.

Према попису становништва из 2002. године општина Оџаци има 35.582 становника. Највише је оних који су се изјаснили као Срби и њих је 29.477 или нешто више од 82% укупног становништва ове општине. Други по бројности су Мађари којих је 1.572 и који чине нешто више од 4% становништва, а затим следе Словаци којих је 1.002.

Оџачку општину насељавају и Црногорци којих је 245, Југословени којих је 305, Албанаца је 12, Бошњака 6, Бугара је 9, Буњеваца 8, а у попису се као Горанац изјаснио један становник ове општине. Као Македонци изјаснило се 55 становника општине Оџаци, као Муслимани изјаснило се 10 становника, док је Немаца 63. Рома је 839, Румуна 174, Руса 17, Русина 53, Словенаца 18, Украјинаца 25, Хрвата је 282, Чеха је 4, док је осталих 20.

У оџачкој општини у категорију Непознато уписано је 457 становника, као неопредељених је 846 становника, а за регионалну пропадност определило се 82 становника ове општине.

Оџачка општина специфична је по томе што чак 72% становништва живи у сеоским срединама. У самом граду Оџаци живи 9.832 становника, у Бачком Брестовцу живи 3.467 становника, у Бачком Грачацу 2.904 становника, у Богојеву 2.124, у Дероњама 2.873, у Каравукову 4.990, у Лалићу 1.657, у Раткову 4.110 и у Српском Милетићу 3.517 становника.

Поредећи податке последњег пописа становништва из 2002. године са подацима из 1991. године види се да оџачка општина има негативан наталитет како у сеоским тако и у градској средини. У Оџацима данас живи 389 становника мање него 1991. године, а у сеоским заједницама ове општине 274 становника мање него 1991. године.

Име Оџаци објашњава се као словенска модификација турске речи Оџак, што у преводу значи димњак, односно у турској војној терминологији значи војну посаду, "Оџак јаничарски" (корпус јаничарски). Своје постојање Оџаци бележе од средине XВИ века. Као Учак спомињу га турски тефтери први пут 1557. године у нахији Бач. Основали су га Турци у близини некадашњег још старијег насеља. Ова година се сматра годином настанка данашњег насеља Оџаци. Број становника се стално мењао: 1561. године Учак има само седам породица, а 1579. године само три.

У тефтеру од 21.06.1579. године, у попису српских села у Бачкој налази се и Татар Оџак које броји 28 српских и нешто муслиманских домова. Насеље Оџак 1610. године припада Сегединском санџаку, односно Јегарском пашалуку. Због великог кулучења, дажбина и пореза насеље је, као и многа друга у овом крају, расељено, а становништво је бежало на север и исток.

Након ослобођења Бачке од Турака 1687. године, велика сеоба 1690. године, под Арсенијем Чарнојвићем доводи ново становништво тако да је 1696. године поново успостављена бачка и бодрошка жупанија. Почетком XВИИИ века Ђерђ Ракоци подиже устанак против Хабзбурговаца и у борбама које су уследиле уништена су многа насеља, међу којима и Оџак.

Име Оџак поново се појављује јула 1728. године када је убележен у земљишне књиге, јер га је у закуп на шест година узео Михаило Билард. По записима из 1733. године помиње се ново насељавање села Оџак са око стотину српских и шокачких породица, али су и ови убрзо расељени.

Под изговором да Срби не плаћају порез, Марија Терезија је 1755. године одлучила да их исели са ове територије и да Оџаке насели са Немцима. Годину дана касније дошла је прва група Немаца из Шварцвалда, која је на ове територије донела кудељино семе. Једну деценију касније у Оџацима је почео да се организује велики седмодневни вашар кудеље, који је постао традиционалан. У Оџацима је 1783. године било седам запрежних млинова који су имали уређаје за цеђење кудељног семена и добијање уља, као и рајбовање кудеље.

Почетком XИX века развија се трговина житом, вином, свињама, вуном и кудељом, а 1813. године Оџаци добијају право да држе недељни сајам и два вашара годишње. Прво занатско удружење које је имало свој правилник основано је 1818. године. Прва штедионица и каса узајамне помоћи основани су 1871. године, а те године основан је и срески суд у Оџацима.

Од 1871. године до 1874. године Оџацима и околином харају колера и тифус од чега је умрло око 1.000 људи.

Прва радионица за израду канапа од кучине основана је 1880. године, а 23.октобра 1886. године отворена је занатска школа која у два оделења има 83 ученика. У новембру исте године у Оџацима је основана занатска корпорација јер су Оџаци тада имали преко стотину занатлија, а ту су спадали трговци и фабриканти. Прва штампарија основана је 1887. године и радила је све до 1944. године. 1887. године основано је трговачко предузеће "Кудеља-еxпорт" које је продавало кудељу преко Пеште и Сегедина.

Први воз је у Оџаке стигао 7.априла 1895.године. Пруга Баја - Сомбор - Нови Сад била је још увек у изградњи, а завршена је 10. септембра те исте године.

На самом почетку XX века - 1902. године изграђен је камени пут за везу са Сомбором и Бачком Паланком. Електрично осветљење добијају 1906. године, а за потребе млина, исте године, саграђена је електрична централа једносмерне струје.

Предузеће за прераду кудељних влакана, налик на фабрику кудеље у Сегедину, основано је 1907. године. Први званични назив је "Хони фонó éс кöтéлверőгyáр" (Фабрика кудељног влакна и канапа). Јован Ертл постао је први председник одбора, а касније и власник 90% свих акција.

Исте године пуштена је у саобраћај и пруга Суботица - Сомбор - Богојево. 1917. године у Оџацима почиње са радом Грађанска школа у коју су уписана два разреда, а школа 1927. године добија своју зграду.

Свој први фудбалски клуб ОШЦ (Оџачки шпортски клуб) основан је 1919. године, а први играчи били су радници Фабрике ужарије и канапа. Утакмице су игране на Вашаришту. У Оџацима је 1920. године радила фабрика пива.

Коришћени подаци из монографије "Пола века гимназије у Оџацима" аутора Бошка Ђорђевића.

Оџаци се налазе десет километара од једне од највећих европских река - Дунава, на надморској висини која се креће од 80 до 88 метара. Такође, Оџаци су окружени системом канала Дунав - Тиса - Дунав, и то каналима Пригревица - Српски Милетић, Каравуково - Бачки Петровац и Српски Милетић - Руски Крстур, укупне дужине 42 км, који су, опет, створили услове да се направе заливни системи на преко 2.000 хектара земље. Оџаци се налазе и у близини граничног прелаза са Хрватском код Богојева. На територији општине Оџаци налази се и око 600 ха уређених ловишта којима газдује ЈП "Војводинашуме", а оџачко Ловачко удружење "Мостонга" има секције у свих девет насеља ове општине.

Оџачка општина такође обилује култуно историјским знаменитостима од којих је велики број и под заштитом државе. Многе православне и римокатоличке цркве у насељима оџачке општине спадају у ову категорију. Поред цркава у културно-историјко наслеђе убрајају се још и "Плебаније" у насељу Дероње, воденица "Дунавка" у Богојеву, праисторијско насеље у Бачком Брестовцу, "кастхељско" гробље које датира још из ВИИИ века, и многи други.