Основни подаци о Апатину

Општина Апатин је лоцирана, у оквиру простора Војводине, на крајњем западу, односно, на подручју западне Бачке и налази ...

Основни подаци о Кули

Кула се налази на средини Бачке, на плодној војвођанској равници, на раскрсници између Новог Сада, Сомбора и Суботице, ...

Основни подаци о Оџацима

Оџаци се налазе десет километара од једне од највећих европских река - Дунава, на надморској висини која се креће од 80 до ...

Основни подаци о Сомбору

Град Сомбор се налази у северозападном делу Војводине. Територија се према северу граничи са Мађарском, на ...

Prev Next

Издвојено

Јавне набавке - Докумeнтација

Преузмите документацију јавних набавки Западнобачког управног округа

Информатор о раду ЗБУО

Информатор о раду Западнобачког управног округа (.pdf, 435KB)

   

apatin_slajd.jpgОпштина Апатин је лоцирана, у оквиру простора Војводине, на крајњем западу, односно, на подручју западне Бачке и налази се на 45° 40' северне географске ширине и 18° 59' источне географске дужине. На основу величине своје територије (333 км2) може се сврстати у групу средње великих покрајинских општина. Изузетно повољан географски положај, позиционираност непосредно уз леву обалу велике међународне реке Дунав (тзв. "плава европска магистрала"), представља додатни потенцијал општине. Поред ове природне, западне границе, општина Апатин се на северу и североистоку граничи са територијом општине Сомбор, а на југу и југоистоку са општином Оџаци. Уз град Апатин који представља административни, привредни, просветни и културни центар, на подручју апатинске општине се налази још 4 насеља сеоског карактера: Свилојево, Купусина, Пригревица и Сонта.

Дунав код Апатина

Град Апатин као и целокупна територија општине Апатин, лежи на северном делу реке Дунав, на његовом протоку кроз Србију. На подручје општине улази на 1409,5 км од извора, а напушта га на 1367 км, тако да укупна дужина његове "апатинске" деонице износи 42 км. Дунав на овом сектору има незнатан пад, који од државне границе до ушћа реке Драве износи 5,71 цм/км (брзина протока Дунава код Апатина је 1,5-2,0 м/с). Због ових околности, река северно и јужно од Апатина тече веома споро, а при високом водостају склона је да мења корито, тако да је карактеришу бројни, јако развијени меандри, и активни и напуштени. Регулацијом Дунава и подизањем читавог система одбрамбених земљаних насипа, одвојени су од главног речног тока многобројни меандри и створене мртваје.

Веће мртваје северно и јужно од Апатина су око Блажевца, Великог и Малог Казука, Кучке, Ментеша, Петреша, Зверињака, Сребренице, Голића, Порића, Мариног пруда... Најчешћи називи за ове некад активне токове, а данас затворене површине су Стари Дунав (или Дунавац), Тихи Дунав, Мртви Дунав и сл.

Максималан водостај Дунава код Апатина регистрован је 25. јуна 1965. године и износио је 825 цм, док је минимални водостај од -118 цм, забележен 7. јануара 1909. године. Висина водомера код Апатина износи 78,81 м надморске висине. Просечна ширина Дунава на апатинском сектору износи 750 м (при водостају од 4,50 м), са просечном дубином од 15 м (минимална дубина је констатована у Старом зимовнику -2,20 м, док је максимална измерена код Рибарске централе -32 м). Температурне вредности воде се крећу од минималних 0 °Ц (у периоду јануар-март) до максималних 25,6 °Ц (током јула месеца).