Апатински рит

Подручје Апатинског рита представља подручје величине преко 5.000 хектара који се простиру дуж леве обале Дунава, настављајући се на Моношторски рит, у шумско-мочварном појасу насталом радом реке Дунав, од Апатина до моста код насеља Богојево. Заједно са Моношторским ритом чини целину Специјалног резервата природе "Горње Подунавље", данас тек дела некада много веће поплавне долине Дунава. За разлику од свог "северног" суседа, који је изградњом одбрамбеног насипа готово у целости остао одсечен од Дунава, Апатински рит се својим већим делом и данас налази у поплавној зони, што га чини једним од ретких преосталих целовитих подручја на којима владају готово неизмењени хидролошки услови који су и учинили ово подручје тако биолошки разнолико. Изливајући се и повлачећи сваке године, Дунав наноси плодни муљ из кога се изнова рађа више него богат живи свет овог подручја. Читавих 3.500 ха Апатинског рита под директним је утицајем водног режима друге највеће европске реке, бивајући периодично, најчешће у пролеће, поплављено, носећи са собом велике количине отопљеног снега са планина. Због задржане изворности водног режима, на овом подручју су се задржала карактеристична ритска обележја, као што су последњи велики фрагменти природних ритских шума, састављених од врба, топола и храстова, као и бројни рукавци, мртваје и баре, који овај рит сврставају у ред најзначајнијих мрестилишта на подручју читавог тока Дунава. Налазећи се управо наспрам Копачког рита, односно ушћа Драве у Дунав, представља јединствену и нераскидиву еколошку целину значајну за опстанак многих врста везаних за влажна станишта, понајвише птица као што су црна рода, орао белорепан и бројне чапље. Осим као изузетно важно поплавно подручје, Апатински рит се, најзад, издваја и као подручје на коме су се одржале неке од најлепших традиционалних вредности живота у Подунављу, попут бродотесарства и риболова. Иако не у мери у којој су се ове делатности некада одвијале, и данас је жива традиција дунавских аласа и прављења карактеристичних чамаца, тзв. "апатинаца".